Kada na guglu ukucate rec Klementina medju prvim ponudjenim opcijama vam izadje “vadi pistolj” sto je, priznacete, neobican sklop reci i nije automatska asocijacija na nezno zensko ime koje se daje juznjackim lepoticama u belim cipkanim haljinama koje se shodno od romana/filma ili zaljubljuju u bogatog belca ili u roba crnca. Elem, ako se neko seca Klementine iz decije pesmice prepune obrta i nasilja kakvim moze da odise samo nesto pisano za decu, ili prilagodjeno njima (ciji krvolocni potencijal ne shvatite sve dok ne odrastete (posle se ljudi cude sto danas decu fasciniraju vampiri i vukodlaci)) onda znate ko je doticna dama i zasto vadi pistolj (da ubije serifa, naravno). Sad, zasto damica sa loknicama i masnicama ubija predstavnika pravde u svom selu opet moze biti nejasno ali verujte mi na rec, imala je motiv vredan pesme! Dakle, socioloski i psiholoski razmatrano, pokusala je da ga ubije u nekoj vrsti afekta ili zlocina iz strasti- nosilac znacke sa zvezdom okrivio je njenog ljubljenog kockara za ubistvo nocnog strazara, zbog verodostojnosti i istorijske tacnosti nazvanog Aleksa (mada, ako pitate neke ljude sa petog sprata mog faksa sigurna sam da ce vam oni zdusno objasniti da su u stvari Srbi prvi osvojili Ameriku ali su dusmani to zataskali, mamuimjebemamericku, tako da je sasvim normalno to sto se nocni strazar u Teksasu zove Aleksa i sto ima jos 3 brata, ne toliko bitna za pricu ali da su Ameri imali nekog Filipa Visnjica kao nas nebeski narod on bi i njih opevao i onda ne bi proslo nezapazeno korz istoriju da su se oni zvali Radovan, Srboljub i Miroslav) Pa nema valjane price sa zapadne strane bez puno pistolja i kocke, zar ne? Zvanicni stav Holivuda je da su temelji americke civilizacije izgradjeni na revolverima i pokeru. (Dalje)
U nekim familijama nedelja popodne je tradicionalni dan za ‘lov na vestice’, ali u mojoj je to subota. Tada se ide kod babe na rucak (kod babe na rucak je odavno prestalo da ima znacenje odrednice mesta vec je postalo nesto kao tajni kod, sintagma sa posebnim znacenjem medju clanovima nasih nekoliko porodica, krvlju i genima neraskidivo vezanih jedni za druge a svi zajedno za sve sto ima veze sa jelom). Okupljamo se u ogromnim kolicinama, hrane ima kao da nam dolazi u posetu vojni logor ili pola Somalije, svi naravno zelimo da smrsamo ili ne smemo da jedemo zbog holesterola I ostalih bolesti (najzdravija je u stvari baba koja jedina nema visak kilograma niti problem sa mascu u krvi, ali avaj, njoj manjak zuba ne dozovoljava da pojede sve ono sto mi ne bismo smeli (ne znaci da ga na kraju krisom od samih sebe ne saspemo u tanjir, iz njega i u zeludac)). Lubenica od 10 kila je prepolovljena i stavljena da se hladi jos jutros a baba stavlja svoju svecanu kecelju za docek “pilica” i “zabaca” sto smo svi mi, bez obzira sto su moji rotidetelji vec i sami pomalo sedi i sto ih ja, kada me iznerviraju, zovem ljudima rodjenim polovinom proslog veka. (Dalje)
GRAMATICKI PRISTUP PRIMITIVIZMU ili trebA/trebaM
Postoji mnogo nacina da prepoznas primitivne ljude, pre svega sto oni svoj primitivizam ne kriju vec ga sa ponosom isticu, ali odabracu samo jedan sada i napraviti presek ljudskog obrazovanja po nivoima. Nazivam ga: gramatickim pristupom ljudskoj vrsti. (Dalje)
Grci ne idu na plazu kao mi, Srbi. Njihov odlazak je pravi riutal koji nista, pa ni pad meteora, ne bi mogao da ubrza. Slican stav imaju i prema donosenju kusura u kaficu ali to je van ove teme.
Grci na plazu dolaze u etapama. Bude se kasnije od turista i nisu opstednuti trkom u devet ujutru da nece iskoristiti svaki zrak sunca ili da ce im neko ukrasti lezaljku. Ne moraju ni da se pozicioniraju pod posebnim uglom kako bi se osuncali a ne izgoreli, da iI voda i tus budu dovoljno blizu da im put do istih ne ozledi nezna stopala po vrelom pesku ali i dovoljno daleko da ih buka od oba ne uznemirava u postizanju meditativnog mira prilikom ispijanja frapea (koji, isto, ne locu u nenormalnim kolicinam kao turisti). Ne smetaju im ni drugi turisti iz Srbije jer ih ne razmeju sta govore (“mamoooo, kude su mi papuuuce”) a i, ruku na srce- glasniji su. Ne moraju svoju malu decu da mole da udju u vodu a stariju da izadju, ne moraju da se mazu razlicitim kremama zastitnog faktora plus beskonacno sve dok ne postignu izgled sneska belica, niti da narucuju pice rukama i nogama oponasajuci cedjenje pomorandze. Grci ne nose na plazu peskir sa slikom novcanice od 500 eura, vec neki obicni, sa cveticima, prvi koji su nasli u kupatilu. Iako su sporiji na putu od kuce do plaze, Grci ne provode deset dana pre tog poduhvata da se spakuju za plazu. (Dalje)
Izadjem ja tako na ritualno pred-rokovsko kafenisanje sa dve drugarice, i u cast uspesno zavrsenog ispita iz nacionalne arhitekture odlucimo da sednemo u Kafanu ? Lepo vreme, dobro drustvo i Beograd, pa jos ulica Kralja Petra koja u meni uvek probudi neku sentimentalnost, covek bi pomislio- sta ima bolje od toga? No, kako to uvek biva, pojavila se gospodjica Sudbina, cisto da ne bude sve savrseno. Da se ne opustim. (Dalje)
KAKO POSTATI ISTORICAR UMETNOSTI?
Nije da mi se mnogo ljudi obratilo sa ovakvim mukama na pameti, niti je procenat mladezi koja svake godine napusta skolske klupe u zelji za znanjem opsednut ovim iskonskim pitanjem, ali za one koji se mozda prisete svoje velike mature- tog kljucnog momenta kada deca krecu stopama buducih lekara, pravnika i ekonomista, i sa setom u ocima pomisle koliko bi im zivot bio lepsi i zivopisniji da nisu dozvolili da ih roditelji/skolski psiholog/stanje u drzavi/prakticnost nateraju da odustanu od svojih snova (razume se, govorimo o svim velikim ali avaj neotkrivenim talentima srpske baletske, muzicke i vajarske scene, nista manje), evo, pokusacu da dam odgovor. (Dalje)
