Lazar. Car koji nikada zapravo nije bio car. Licnost ciju bi smrt Srbi mozda i preboleli jednog dana, ali ciju izdaju nikada nece. Proklet bio Vuk Brankovic.

Milica. Carica i majka koja je zrtvovala cerku udajuci je za neprijatelja, ali je pre toga odvela kod vracare da joj unisti matericu kako ne bi mogla da radja. Da bi sin naslednik dosao na tron. Svetica.

Milos Obilic. Sin konjusara koji se stideo spostvenog porekla pa je iz prezimena izbacio pocetno slovo K da se ne bi prezivao Kobilic. Veliki heroj nacije, neprevazidjen u hrabrosti i odlucnosti.

Vuk Brankovic. Nije se pojavio na Kosovu polju jer je shvatio da bi bilo zgodno da neki muskarac i prezivi, cisto da bi imao ko da ubuduce pravi decu. Prokletnik, zaba mu u gace, zmija mu u nedra.

Kosovka Devojka. Nestvarno bice preuzeto iz nordijske mitologije koje posle bitke skuplja duse palih ratnika i salje ih u zagrobni zivot gde se formira nebeska vojska. Jos jedna svetica koja je nahranila i napojila poluzive posle bitke.

Despot Stefan Lazarevic. Vladar koji je dobio Beograd, izgradio najlepse zaduzbine, pozivao najbolje umetnike u zemlju, osnovao prvi viteski red. Pisac i filozof. Ko je on uopste, nesto nam nije poznat..?

Olivera. Devojacko Hrebeljanovic. Udata iz politickih razloga, drznula se da se zaljubi u muza. Kurva. Ni ona nam nije mnogo poznata.

Rade Neimar. Najbolji umetnik ovih prostora. Cinjenica da je potpisivao svoja dela i bio svesan uloge umetnika u stvaranju stavlja ga u isti rang sa Djotom i slikarima rane renesanse. Ko..?

Jefimija. Prva zena pisac na ovim prostorima. Putovala po bliskom istoku i ucestovavala u pregovorima sa sultanom. Svercovala ikone preko granice. Mecena umetnosti. Poznata samo zato sto je izvezla pohvalu knezu Lazaru.

Turci. Zlokobni bezbozni dusmani koji su klali Srbe pet vekova. Ako verujemo izvorima, toliko su bili zli i zedni pravoslavne krvi da Srbi danas ne bi trebali da postoje. Ipak, ovo neko cita, zar ne?