ovo nije devojka sa lulom

Profesor koji predaje avangardnu umetnost danas je, cini mi se sasvim spontano nosen pricom, dosao do ovog poredjenja. Naime, avangarde su pokusale da demistifikuju umetnost i da je skinu sa pijedestala gradjanske tvorevine koja podrzava takav sistem uredjenja drustva, cak mozemo reci da ga hrani i odrzava u zivotu. Muzej kao tvorevina prvog reda ovakvog drustva, nazivan od strane futurista i grobljem umetnosti, institucija je protvi koje se mnogi umetnici prve polovine 20. veka bore, skoro do poslednje kapi krvi.

Ali.

Biti avangardan nije lako. To znaci uvek biti u manjini. Meni kao pojedincu to nije tesko da shvatim, pogotovu ako se osvrnem na svoje detinjstvo. U osnovnoj skoli su me mrzeli (i ne, ne preterujem kada to kazem) jer sam postavljala pitanja, nosila starke i citala “ozbiljne knjige”. Komsije me gledaju cudno kada me sretnu u zgradi a ja nosim sako od tvida i leptir masnu u 11 ujutru- krenula na fakultet. Neki studenti me cak gledaju cudno (a pritom idem na jedan od najliberalnijih fakulteta u zemlji) kada na nekoj prezentaciji iskocim iz strogog kanona akademskog i dam oduska kreativnosti. Moje drugarice prizanju da ne bi mogle da nose zuti kaput kao ja, jer, iz nekog razloga, zuto nije boja za kaput. Ima i onih kojima nazalost, nisam dovoljno cudna, ali on je druga prica.. (Dalje)

Lazar. Car koji nikada zapravo nije bio car. Licnost ciju bi smrt Srbi mozda i preboleli jednog dana, ali ciju izdaju nikada nece. Proklet bio Vuk Brankovic.

Milica. Carica i majka koja je zrtvovala cerku udajuci je za neprijatelja, ali je pre toga odvela kod vracare da joj unisti matericu kako ne bi mogla da radja. Da bi sin naslednik dosao na tron. Svetica.

Milos Obilic. Sin konjusara koji se stideo spostvenog porekla pa je iz prezimena izbacio pocetno slovo K da se ne bi prezivao Kobilic. Veliki heroj nacije, neprevazidjen u hrabrosti i odlucnosti.

Vuk Brankovic. Nije se pojavio na Kosovu polju jer je shvatio da bi bilo zgodno da neki muskarac i prezivi, cisto da bi imao ko da ubuduce pravi decu. Prokletnik, zaba mu u gace, zmija mu u nedra.

Kosovka Devojka. Nestvarno bice preuzeto iz nordijske mitologije koje posle bitke skuplja duse palih ratnika i salje ih u zagrobni zivot gde se formira nebeska vojska. Jos jedna svetica koja je nahranila i napojila poluzive posle bitke.

Despot Stefan Lazarevic. Vladar koji je dobio Beograd, izgradio najlepse zaduzbine, pozivao najbolje umetnike u zemlju, osnovao prvi viteski red. Pisac i filozof. Ko je on uopste, nesto nam nije poznat..?

Olivera. Devojacko Hrebeljanovic. Udata iz politickih razloga, drznula se da se zaljubi u muza. Kurva. Ni ona nam nije mnogo poznata.

Rade Neimar. Najbolji umetnik ovih prostora. Cinjenica da je potpisivao svoja dela i bio svesan uloge umetnika u stvaranju stavlja ga u isti rang sa Djotom i slikarima rane renesanse. Ko..?

Jefimija. Prva zena pisac na ovim prostorima. Putovala po bliskom istoku i ucestovavala u pregovorima sa sultanom. Svercovala ikone preko granice. Mecena umetnosti. Poznata samo zato sto je izvezla pohvalu knezu Lazaru.

Turci. Zlokobni bezbozni dusmani koji su klali Srbe pet vekova. Ako verujemo izvorima, toliko su bili zli i zedni pravoslavne krvi da Srbi danas ne bi trebali da postoje. Ipak, ovo neko cita, zar ne?

…nije ni nova ni cudna stvar. Manje poznata cinjenica, mozda i samo teorija, mada mi se vise cini kao namerno zataskavana istina, je da je Stefan Nemanja, veliki srpski vladar, prvi zupan, osnivac slavne dinastije, zapravo izabran medju svojom bracom za vrhovnog vladara jer je- proterao Bogumile.

Bogumili su verska sekta koja je tih godina bila izuzetno aktivna na prodrucju Balkana i cija ucenja nisu odgovarala crkvenom vrhu Carigrada. Bogumili su smatrali da je svaka vlast na zemlji data od djavola a ne od boga. Verovali su u dualizam bozanstava, tj, da postoje i dobar i zao bog. Da je dusa plemenita i zatvorena u materijalnosti tela, da tezi iz njega da se oslobodi. Da svestenici mogu biti i zene i muskarci. Bili su protiv telesnog kaznjavanja. Protiv ostavljanja priloga crkvi. Protiv crkvene hijerarhije. Govirli su da su strasni sud i apokalipsa izmisljeni kako bi se narod strahom drzao na uzici. Opismenjavali su zene, one su imale ista prava kao muskarci, bile su pisci, lekari, utielji, nijedno zanimanje im nije bilo nedostupno. Bili su vegetarijanci. (Dalje)

Mudrosti koje cu sa vama podeliti nisu moje, maznula sam ih iz knjige “Jedi, moli, voli” ali ih ovim postavljam na sveti oltar istine, jer, cini mi se, bolje od ma koje biblije prosvetljuju um danasnjeg coveka.

Prvo- ako mislis da si debela odgovori na ovo pitanje- da li je ikada kada si se skinula frajer pomsilio - fuuuuj, odvratna je, kako je samo debela! Naravno da nije- on je srecan sto je u sobi sa golom cicom i kilograme ni ne vidi! (Dalje)

Kakva je to glupsot da odelo ne cini coveka? Ok, shvatam izjavu ako se govori u bioloskom smislu- coveka cini voda, tkivo, krv, limfa, i jos dosta stvari u koje se ne razumem. Ali ako govorimo u filozofskom smislu- odelo cini coveka podjednako koliko ga cine i misici, koza i trepavice.

Odelo nas ponekad opisuje bolje nego sto bismo sami to uspeli. Iz pazljivog analiziranja necije odece mozemo saznati toliko toga o njemu da kada bi covek zapravo bio svesan ovoga ne bi trosio prosecnih 10 minuta na biranje odece pre nego sto izadje iz kuce, vec bi pola dana u agoniji cupao kosu ne znajuci sta da obuce. Zene nisu lude sto uvek kasne jer su se sredjivale niti govore gluposti kada izgovore onu cuvenu “nemam sta da obucem”, one su samo svesnije ove cinjenice od muskaraca jer drustvo stavlja pred njih vise izazova i zahteva. (Dalje)