Kunem vam se, kada ta zena jednom konacno poludi (da ne kazem neki goru rec!) i povampiri se, svi smo naj****i, prvo ucenici trecih razreda srednjih skola i profesori srpskog, a onda i mi ostali koji smo citali traceve o njoj.
Jednostavno, ne znam da li postoji kroz istoriju knjizevnosti vise opanjakavana majka (osim Ane Karenjine ali ona je glavni lik svoje knjige pa je vise Ana nego Serjozina mama) kojoj je nanesena veca nepravda. Inace mrzim knjige gde vas pisac ubedjuje da je neki lik dobar a drugi los da bi se njegova prica zavrsila onako kako je naumio i vi na kraju plakali jer su tog i tog ubili a radovali se sto pored njega umire neki drugi, opiruci se konstantno osecaju da mozda karte nisu dobro podeljene i da su dijalozi koji su vam dostupni samo jer je pisac odlucio da vam ih dozvoli nedovljni da bi se situacija u celosti sagledala. Prosto, los pisac nekada proizvede mnogo dobar lik samo nije sposoban da uvidi njegovu genijalnost pa ga do kraja dela zatrpava drugim likovima i nametnutim zaključcima. Sad, ne bih ni u snu rekla da je stari Šeki los pisac, daleko od toga, pre mislim da je ovu gospodju tek kasnije neki isfrustrirani teoreticar-alkoholicar kog je napustila zena, ocrnio za vjek i vjekova pa nasi slobodoumni profeosri srpskog jezika i knjizevnosti nastavljaju da trube njegove reci cak ga citirajuci bez navoda jer deca ne znaju da su to misljenje ukrali, ocenjujuci pismene reciprocno tome koliko se dete unelo u prepricavanje teoreticarevih misli. Ako neko slucajno sklizne u greh sopstvenog misljenja biva kaznjeno ne samo ocenom vec i kolektivnim nize-bice-dise pogledom prezira. (Dalje)
